Demonstranti su se okupili u centru Buenos Airesa i krenuli prema sjedištu vlade, upozoravajući da manjak novca podriva temelje visokog obrazovanja u zemlji. Argentinski sistem javnih univerziteta besplatan je od 1949. godine i smatra se jednim od ključnih oslonaca obrazovane radne snage i srednje klase.
Kongres je prošle godine usvojio zakon kojim bi se finansirali operativni troškovi univerziteta i povećale plate nastavnika u skladu s visokom inflacijom, ali ga vlada nije provela i osporava ga pred sudom. Administracija tvrdi da zakon ne precizira kako će država osigurati obavezna povećanja izdvajanja u periodu oštre fiskalne štednje, a slučaj bi trebalo da završi pred Vrhovnim sudom.
Milei je univerzitete više puta napadao kao uporišta „woke” indoktrinacije i smanjio izdvajanja za javno obrazovanje u sklopu svog plana o snažnom rezanju državne potrošnje. Protest je okupio ljude različitih godina i političkih uvjerenja u trenutku kada predsjedniku pada podrška zbog usporavanja ekonomije, pada plata i rasta nezaposlenosti, uz dodatni pritisak korupcijskih afera.
Na jednom studentskom transparentu pisalo je: „Koliko nas Adorni košta?” poručujući da se javni novac troši pogrešno. Državni podsekretar za univerzitetske politike Alejandro Álvarez ocijenio je marš kao “potpuno politički”, dok sindikati tvrde da su povećanja za univerzitete bila tek simbolična.
Prema navodima glavne profesorske federacije, od dolaska Mileija na vlast krajem 2023. godine plate univerzitetskih profesora realno su pale za oko 33 posto.
Rektor Univerziteta u Buenos Airesu Ricardo Gelpi rekao je da je zbog pada kupovne moći najmanje 580 istraživača i profesora sa odsjeka za inženjerstvo i nauku napustilo javni sistem i prešlo na privatne univerzitete ili bolje plaćene poslove. Studentica prava Sol Muñíz poručila je na protestu da je vrlo jasno da je ova vlada odlučna da uskrati finansiranje javnom obrazovanju.
