Austrija je zvanično pustila u rad novi superkompjuterski sistem MUSICA (Multi-Site Computer Austria), koji se već nalazi među 100 najbržih superkompjutera na svijetu, čime je ova zemlja napravila veliki iskorak u oblasti umjetne inteligencije, naučnih istraživanja i visokoperformansnog računarstva.
Riječ je o najvećoj i najmoćnijoj računarskoj infrastrukturi koju je Austrija do sada izgradila. Sa ukupnim performansama od 45,11 petaflopsa, MUSICA je više od osam puta snažnija od dosadašnjih austrijskih superkompjutera VSC-4 i VSC-5. Sistem je projektovan tako da podržava širok spektar primjena, od složenih naučnih simulacija do razvoja naprednih modela umjetne inteligencije.
Posebnu pažnju privlači činjenica da sistem raspolaže sa više od 1.000 NVIDIA H100 grafičkih procesora, koji predstavljaju jednu od najnaprednijih platformi za treniranje velikih jezičkih modela i drugih modernih AI sistema.
Podrška nauci, privredi i javnom sektoru
Austrijski univerziteti koji učestvuju u projektu moći će koristiti MUSICA-u bez dodatnih troškova, dok će kompanije i ostale institucije pristup dobijati kroz model plaćanja prema korištenju. Superkompjuter će biti korišten za istraživanja u oblastima fizike, hemije, inženjerstva, medicine, biotehnologije, klimatskih nauka, zaštite okoliša i brojnih drugih disciplina koje zahtijevaju ogromnu
procesorsku snagu.
Povezan i s prvim austrijskim kvantnim računarom
Jedna od posebnosti projekta jeste što će preko sistema MUSICA biti omogućen pristup i prvom austrijskom kvantnom računaru OTTER, zasnovanom na tehnologiji ionskih zamki.
Na taj način Austrija objedinjuje tri ključne tehnologije budućnosti: visokoperformansno računarstvo (HPC), umjetnu inteligenciju i kvantno računarstvo, s ciljem jačanja svoje konkurentnosti u evropskom istraživačkom prostoru.
Raspoređen na tri lokacije
Za razliku od klasičnih superkompjutera koji se nalaze u jednom podatkovnom centru, MUSICA je raspoređen na tri lokacije: u Naučnom centru Tehničkog univerziteta u Beču, na Univerzitetu u
Innsbrucku te na Univerzitetu Johannes Kepler u Linzu. Iako fizički razdvojeni, svi sistemi funkcionišu kao jedinstvena cjelina, što povećava pouzdanost rada i omogućava nastavak računskih procesa čak i u slučaju problema na jednoj od lokacija.
Projektanti su posebnu pažnju posvetili potrošnji energije. Većina sistema koristi direktno hlađenje toplom vodom, pri čemu se procesori i grafički procesori hlade bez klasičnih ventilacionih sistema.
Takvo rješenje omogućava korištenje prirodnog hlađenja tokom cijele godine, čime se značajno smanjuje potrošnja električne energije u odnosu na tradicionalne superkompjutere.
Uloženo 45 miliona eura
Izgradnja sistema finansirana je kombinacijom evropskih i austrijskih sredstava. Za razvoj MUSICA-e izdvojeno je 20 miliona eura kroz program Quantum Austria i evropski Plan oporavka i otpornosti, dok je austrijsko Ministarstvo nauke osiguralo dodatnih 16 miliona eura. Paralelno je u razvoj i integraciju kvantnog računara uloženo još dva miliona eura.
Iako je izgradnja završena, austrijski univerziteti upozoravaju da će za dugoročan rad ovako zahtjevne infrastrukture biti potrebno osigurati stabilno finansiranje operativnih troškova, uključujući električnu energiju, hlađenje i održavanje sistema.
Otvaranjem MUSICA-e Austrija je napravila jedan od najvećih tehnoloških iskoraka u svojoj naučnoj infrastrukturi posljednjih godina, s ciljem da zadrži konkurentnost u razvoju umjetne inteligencije, naprednih simulacija i kvantnih tehnologija u Evropi.
