Administracija Joea Bidena planirala je u Njemačku rasporediti bataljon s projektilima Tomahawk i hipersoničnim oružjem Dark Eagle, čime bi Evropa dobila kapacitet za takozvani Deep Precision Strike, odnosno precizne udare na udaljenosti od 1.000 do 3.000 kilometara.
Nakon odluke Donalda Trumpa da taj plan poništi, njemački ministar odbrane Boris Pistorius upozorio je da bi takav potez bio “veoma nesretan i štetan” za Njemačku i Evropu.
Vojni zvaničnici smatraju da su takvi sistemi ključni iz tri razloga: služe za odvraćanje prijetnjom napada na stratešku infrastrukturu, omogućavaju odgovor bez ulaska u veliki rat ili nuklearnu eskalaciju, te tokom sukoba pogađaju aerodrome, baze i lansirne položaje daleko iza linije fronta.
Zapadni vojni zvaničnik to je objasnio riječima: “Želite biti u stanju pogoditi rusku tvornicu dronova prije nego što na nas pošalju 500 dronova.”
Evropa je u prethodnim decenijama zanemarila razvoj tih kapaciteta jer se oslanjala na američku zaštitu i ograničenja iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987. godine.
Njemačka i Španija imaju projektile Taurus dometa oko 500 kilometara, dok Francuska i Velika Britanija raspolažu projektilima Scalp i Storm Shadow sličnog dometa, ali su zalihe male i svi su namijenjeni lansiranju iz zraka.
Rusija, s druge strane, ima više krstarećih i balističkih projektila dometa većeg od 2.000 kilometara, uključujući Kinzhal i 9M729, pa su evropski gradovi poput Varšave, Berlina i Minhena u dometu iz same Rusije.
Zbog toga su Njemačka, Francuska, Poljska i Italija 2024. pokrenule zajednički program Elsa za razvoj evropskih raketa velikog dometa, kojem su se kasnije pridružile Velika Britanija i Švedska. Većina tih projekata još je u ranoj fazi i ne očekuje se prije tridesetih godina ovog stoljeća.
Analitičari zato govore o privremenim rješenjima, uključujući prilagođavanje postojećih projektila za kopneno lansiranje i oslanjanje na ukrajinsko iskustvo.
Pistorius je poručio da će Njemačka razmotriti i “ukrajinsko znanje” kako bi popunila praznine, dok je Ukrajina već razvila sisteme dugog dometa poput krstareće rakete Flamingo, za koju se navodi da ima domet veći od 3.000 kilometara.
