Pukla veza između SAD-a i EU, očigledan zaokret Trumpove administracije prema BiH

Prije svega, ima tu nekoliko paradoksalnih momenata. S jedne strane smo čuli za njih i pratili smo nekoliko sedmica u diplomatskim kuloarima očigledan pritisak SAD-a na Christiana Schmidta iz, ja bih rekao, očito pragmatičnih, transakcionalnih razloga, zbog ekonomskog i donekle privatnog interesa SAD-a i najužeg kruga ljudi oko Donalda Trumpa. Znači, s jedne strane imamo pritisak koji se odvijao po raznoraznim kanalima, a sa druge strane imamo jučerašnju izjavu američke ambasadorice pri Ujedinjenim nacijama koja ponavlja da u principu se američka politika ne mijenja, da je ipak Dayton, uključujući tu i Ustavni sud, da su krucijalni momenat u tom nekom postdejtonskom mirovnom okruženju, a nagovještava promjenu mandata koju, naravno, SAD ne mogu da isporuče bez konsenzusa u Vijeću za implementiranje mira (PIC). I sad tu dolazimo do krucijalnog momenta. Očigledno je da je transatlantski odnos, ta veza koja je bila postojana od Daytona na ovamo, između Evrope i Amerike pukla. Ne pukla zbog BiH, nego zbog raznoraznih globalnih prevrtanja i sasvim je jasno da se na neki način tu Amerika kreće u jednom potpuno drugom pravcu nego većina evropskih zemalja. Sad, Amerikanci imaju veliki uticaj, ali i Evropljani, naravno, koji sjede u Vijeću za implementiranje mira i imaju šta da kažu, i trebali bi da imaju šta da kažu, imaju možda drugačije razmišljanje o svemu tome. Tako da ja bih ocijenio da je tu američka vanjska politika po ovom pitanju nedorečena, da još nemamo finalnu odluku i da u ovom momentu možemo očekivati da će sljedećih nekoliko sedmica da bude dosta i previranja i borbi između Brisela, između Berlina, Pariza i Vašingtona da bi se našao neki zajednički način, neki zajednički ključ kako i šta da urade u BiH. Na ovakav način imamo disonantne glasove i tu nastaje jedan vakuum koji u ovom momentu očigledno niko ne može da popuni.