Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar – jun 2026. godine iznosio je 1,32 milijarde KM, što je povećanje za čak 24,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je deficit iznosio 1,06 milijardi KM. Usljed toga, pokrivenost uvoza izvozom skliznula je sa prošlogodišnjih 71,1 na 66,4 odsto.
Do ovakvog trenda došlo je jer je izvoz ostao na gotovo identičnom nivou kao i prošle godine te je iznosio 2,61 milijardu KM, dok je uvoz robe iz inostranstva istovremeno porastao za 7,1 odsto i dostigao 3,93 milijarde KM.
Pokrivenost uvoza izvozom pala je za 4,7 procentnih poena, što pokazuje da domaća privreda sve teže finansira robu koju nabavlja iz inostranstva vlastitim izvozom.
Detaljna analiza prema međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji pokazuje da se izvozna struktura domaće privrede i dalje najviše oslanja na industrijsku proizvodnju gotovih proizvoda i preradu sirovina. Najveći pojedinačni udio u izvozu ostvarili su razni gotovi proizvodi, poput namještaja, obuće i odjeće, u vrijednosti od 621,8 miliona KM, iako je u ovom sektoru zabilježen pad od 4,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Slijede industrijski materijali od drveta, metala, gume i plastike sa izvezenih 509,8 miliona KM, dok je izvoz mašina, opreme i transportnih sredstava iznosio 409,5 miliona KM.
Najveći skok na izvoznoj strani zabilježen je u kategoriji sirovih nejestivih materijala, gdje je izvoz porastao za čak 11,2 odsto i dostigao 387,3 miliona KM. Blagi rast izvoza od 1,7 odsto ostvaren je kod mineralnih goriva i električne energije (298,5 miliona KM), dok je izvoz hrane i živih životinja porastao za 3,3 odsto (159,4 miliona KM).
S druge strane, najveći pad u izvozu pretrpjeli su hemijski proizvodi sa smanjenjem od 6,5 odsto, na 206 miliona KM, te pića i duvan, čiji je izvoz pao za 15,2 odsto i iznosio 20 miliona KM.
Na uvoznoj strani prednjače tehnologija, repromaterijali i energenti, uz primjetan rast zavisnosti od inostranih mašina i goriva.
RS je u prvih šest mjeseci najviše novca potrošila na uvoz mašina, opreme i vozila, ukupno 837,3 miliona KM, što je rast od 8,3 odsto i čini više od petine ukupnog uvoza. Drugi po veličini je uvoz industrijskih materijala sa 717,4 miliona KM, dok je za uvoz hrane i živih životinja izdvojeno 625,6 miliona KM (rast od 5,2 odsto), što čini nešto manje od petine ukupno uvezene robe.
Posebno izražen rast uvoza zabilježen je u sektoru mineralnih goriva i maziva, gdje je nabavka nafte, gasa i struje skočila za čak 32,6 odsto, sa prošlogodišnjih 373,6 miliona KM na 495,4 miliona KM u prvoj polovini ove godine.
Posmatrano po partnerima, najvažniji spoljnotrgovinski partner i dalje je Srbija sa ukupnom razmjenom od 1,11 milijardi KM (izvoz 487,5 miliona, uvoz 629,3 miliona KM). Slijede Italija sa 870,4 miliona KM ukupne razmjene, Hrvatska sa 648 miliona KM, Njemačka sa 616,1 miliona KM i Slovenija sa 475,4 miliona KM. Najveći suficit RS ostvaruje sa Švajcarskom i Slovačkom, dok je ubjedljivo najveći deficit prisutan u trgovini sa Kinom, odakle je uvezeno robe za 448,2 miliona KM, a izvezeno svega 11,4 miliona KM.
