Sahrana Ratka Mladića pokazala je stvarnost – Zapad neće pomoći, Bosna ima samo sebe i svoje građane

Za njega je jedan od najvažnijih trenutaka upravo to što je, kako smatra, ono što je ranije ostajalo neizgovoreno sada izašlo na površinu.

“Mislim da je iznimno bitno. Dakle, da to formulišem ovako: postoje istine kojih su svi svjesni, ali nisu saopštene. One ostvaruju sasvim drugačiji utisak na realnost od istina koje su napokon izgovorene, od istina koje više nije moguće ignorisati”, kazao je Nikolaidis.

Smatra da društva, zarad prividnog mira, često svjesno sklanjaju pogled od onoga što je očigledno.

“Svi mi, u ime takozvanog mira u kući, ugodnijeg života, dobrih odnosa sa komšijama, često zaboravljamo šta je notorna istina, šta je ono što je očigledno. Istina je vrlo teška stvar. Mislim, život bez istine je kudikamo ugodniji život, ali je istovremeno i manje vrijedan i opasan život”, naveo je.

Bosna i Hercegovina, kaže, jednom je već platila cijenu takvog suočenja.

“Napokon, Bosna je užasno suočenje sa istinom imala i 1992. godine, gdje je sve ono što smo mi smatrali da je slika svijeta u kojem živimo, sve ono što smo mi znali o svijetu, urušeno u plamenu zločina i najnižih strasti koje su se na građane Bosne i Hercegovine izručile, ne od ljudi sa drugog kraja svijeta, nego upravo od ljudi koji su čitav život živjeli sa njima. Dakle, u tom smislu, ja mislim da je nužno govoriti istinu da bi bile izbjegnute užasne posljedice koje ta ‘ugodna neistina’ neminovno izazove.”

Komentarišući tvrdnje vlasti Srbije da je sahranu Ratka Mladića organizovala porodica, Nikolaidis je rekao da takvo objašnjenje smatra apsurdnim.

“Bosna i Hercegovina, zbog prirode stradanja građana Bosne i Hercegovine, prije svega, dakako, bošnjačkog naroda, upućena je na istinu. Zapravo, vi ako pogledate, od rata naovamo, Bosna i Hercegovina i Bošnjaci u njoj ne žele ništa osim istine. Jedini zahtjev je da istina bude saopštena, prihvaćena i da se nadalje ljudi ponašaju shodno toj istini. Ali, eto, ni to ne može. Dakle, do dana današnjeg, Bosna i Bošnjaci nisu dočekali to, ma kako mali, ma kako se malenim zahtjev činio”, rekao je te dodao:

“Srbija igra igru laži i igra je odlično. I odigrala je tu igru laži i sa ovom sahranom. Naravno da je ovo bila državna sahrana, nego šta je bilo? Naravno da porodica Ratka Mladića nije izvela desetine hiljada ljudi na ulicu, opremila te ljude patriotskim rekvizitima. Naravno da porodica nije poslala Porfirija da održi govor. Naravno da nije poslala državne avione, državne počasti i tako. Ovo je klasična državna sahrana, ali je Srbija dovoljno vješta u igri laži da slaže da nije.”

Nikolaidis smatra da je takvo objašnjenje naišlo na prihvatanje jer je odgovaralo i Evropskoj uniji.

“I ta je laž pala na plodno tlo, to ste vidjeli, zato što je to bila tačno ona laž koja je odgovarala Evropskoj uniji. Evropska unija je to prihvatila”, kazao je.

Govoreći o tome kako bi se Bosna i Hercegovina trebala postaviti nakon događaja u Beogradu, Nikolaidis je prenio i razgovor sa svojim prijateljem iz Tuzle.

“Sad ću vam reći nešto užasno, uznemirujuće, što, međutim, nije daleko od pameti. Ja, razgovarajući sa dobrim prijateljem koji je Tuzlak, koji sad živi u Šibeniku, on mi je rekao: ‘Slušaj, Andrej, ja sam ovu sahranu Ratka Mladića u Beogradu shvatio kao objavu rata sa grace periodom.’ Dakle, šta drugo razumjeti?”

Potom je otvorio pitanje mogućih političkih reakcija Bosne i Hercegovine.

“Šta uopšte Bosna i Hercegovina može da uradi nakon ovoga? Osim, recimo, da prekine diplomatske odnose potpuno sa Srbijom. A nakon toga, šta bi se desilo? Uslijedio bi pritisak Evropske unije, prije svega Evropske unije, na Bosnu i Hercegovinu, da u ime suživota u regiji, tolerancije, u ime budućnosti, bla, bla, bla, sve ono što smo slušali sve ove godine, povuče tu odluku.”

Za Nikolaidisa postoji problem o kojem se, kako kaže, svjesno izbjegava govoriti.

“Mi ovdje, a pod ovdje mislim na Balkanu, imamo slona u sobi. I o tom slonu ne govorimo. I postoji jasno uputstvo iz Evropske unije da se o tom slonu ne govori. A taj slon je, da se tako izrazim, zaražen bjesnilom i pritom je na kokainu. Ime tog slona je velikosrpski nacionalizam. I prije ili kasnije, taj slon će zgaziti sve što je u sobi. I bez obzira na to što mi ne želimo da pričamo o tom slonu, slon će uraditi slonovsku stvar: sve će uništiti.”

Nikolaidis smatra da je velikosrpski nacionalizam danas snažniji nego početkom rata u Bosni i Hercegovini.

“Mi imamo, kao čelik jak, velikosrpski nacionalizam. Ja ću vam samo reći ovo: velikosrpski nacionalizam je danas kudikamo organizovaniji, institucionalizovaniji, rafiniraniji i izvježbaniji nego što je bio 1992. godine. U tom smislu, velikosrpski nacionalizam je danas opasniji no što je bio onda”, rekao je.

Razlog vidi i u promjenama koje su se dogodile u protekle tri decenije.

“Zato što ste onda imali ostatke jugoslovenstva i raznih drugih ideoloških naslaga, a niste imali potpunu rehabilitaciju četništva”, naveo je.

Potom je iznio svoju interpretaciju historijskog kontinuiteta.

“Jer nemojmo zaboraviti da je rat sa srpske strane, rat 1992–1995. u Bosni, nastavak rata 1941–1945. Dakle, ovo što su radili Karadžić i Mladić, radili su četnici. Radi, između ostalog, Pavle Đurišić, notorni komandant četničke vojske iz Crne Gore.”

Jedna od njegovih najoštrijih ocjena odnosila se na često korišten pojam “druge Srbije”.

“Je li vidite vi neku drugu Srbiju? Mislim, ja razumijem da je ljudima ugodno da idu u Beograd, razumijem da je ljudima ugodno da tamo prodaju knjige, drže promocije, da drže koncerte i nastupaju u tamošnjem teatru. To ja razumijem. Ja to ne radim. Ja sam tamo odavno banovan, ali razumijem razloge. Ali to nije razlog za potpunu distorziju stvarnosti. To nije razlog da se pričaju notorne gluposti koje su pritom vrlo opasne”, kazao je.

Njegov zaključak je kategoričan.

“Dakle, ta druga Srbija ne postoji. Dakle, 30 godina mi čekamo da se rodi ta druga Srbija, ona dođe na vlast, pa će onda biti nešto.”

Oštro je govorio i o dijelu studentskog pokreta u Srbiji.

“Prvo, studenti su možda još i gori od Vučića. Zapravo, studentski napad na Vučića je sa ekstra desnih pozicija. Dakle, ono što je lider studentskog pokreta, Milo Lompar, notorni, monstruozni srpski nacionalista, saopštio u formi srpskog integralizma, vam nije drugo nego velikosrpski nacionalizam. S tim što je termin ‘velikosrpski nacionalizam’ imao negativne konotacije, pa je trebalo smisliti novi.”

Prema njegovoj ocjeni, ideološki kontinuitet je jasan.

“To je isto. To je isto što je pričao Vojislav Šešelj, to je isto što je pričao Stevan Moljević, to je isto što je pričao Garašanin. Dakle, to je jedna jedina ideja koja tamo postoji i koja je operativna.”

Nikolaidis kaže da ne negira postojanje pojedinaca u Srbiji koji osuđuju ratne zločine i veličanje Ratka Mladića, ali smatra da oni ne predstavljaju političku alternativu.

“Ja znam da postoje fini ljudi u svojim stanovima, da svi mi poznajemo po nekog finog čovjeka koji živi u Srbiji i kojemu je žao što se to desilo. Ali da postoji druga Srbija, zar ta druga Srbija ne bi bila na ulicama tokom sahrane Ratka Mladića? Zar ta druga Srbija, zbog toga što ne želi da bude sramoćena, ne bi izašla na ulicu i iskazala svoje negodovanje?”

“Gdje su političke partije te druge Srbije? Gdje su intelektualci, pisci, umjetnici te druge Srbije koja nije ova koja je sahranila Mladića?”

Prema njegovom mišljenju, mali broj pojedinaca ne može se predstaviti kao stvarna alternativa dominantnom društvenom obrascu.

“Mi distorzirajući potpuno sliku nekih jedan, dva ili, recimo, čak i pet, evo da budem velikodušan, procenata građana Srbije, pretvaramo u alternativu ovome što smo vidjeli. Ne, alternativa ne postoji.”

Nikolaidis je dalje iznio veoma ozbiljnu procjenu budućnosti.

“Ideja velike Srbije je potpuno premrežila srpsko društvo i sve institucije. Ona je apsolutna ideologija tamošnje države i društva. I budući da je tako, ne postoji druga opcija nego da ta ideja ponovo pokuša da bude ostvarena. A ona može biti ostvarena samo ratom.”

Govoreći o ulozi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Nikolaidis je ocijenio da je međunarodna zajednica još Dejtonskim sporazumom prihvatila određene posljedice rata.

“Međunarodna zajednica to je prihvatila kao novu realnost već Dejtonskim sporazumom. Dejtonski sporazum je uvažio rezultate genocida, etničkog čišćenja i ostalih zločina”, rekao je.

Posebno je kritikovao politiku Zapada prema ideologijama koje su dovele do ratnih zločina.

“Imate potpuno pogrešnu politiku Evropske unije, pa i Sjedinjenih Američkih Država. Ja primjećujem kod nekih analitičara oduševljenje politikom Sjedinjenih Američkih Država, ali ja bih bio nešto suzdržaniji prije no što izrazim oduševljenje politikom Donalda Trumpa. Ja mislim da je to vrlo ishitrena pozicija.”

Problem vidi u tome što su sankcionisani pojedinci, ali ne i ideologija.

“Imate vrlo pogrešnu politiku koja je odlučila da sankcioniše neke od izvršilaca genocida, ali ne i ideologiju u ime koje je izvršen genocid. A ideologija je u međuvremenu samo, kao što sam vam govorio, jačala i postajala sve organizovanija i sve opasnija.”

Nikolaidis smatra da Zapad sada teško može priznati da je njegova dugogodišnja politika bila pogrešna.

“Sad su se našli u situaciji da je potpuno očigledno da je njihova politika pogrešna. Šta će oni uraditi? Priznati da su 30 godina vodili pogrešnu politiku? Naravno da ne. Oni će stvar prikriti, nazvati drugim imenom i nastaviti sa istom politikom.”

Takvo priznanje, smatra, podrazumijevalo bi i odgovornost onih koji su takvu politiku kreirali.

“Ukoliko bi priznali grešku, trebalo bi maknuti gomilu njihovih savjetnika, analitičara, političara koji su došli do genijalnog zaključka da velikosrpski nacionalizam ne samo treba tolerisati, nego ga tetošiti.”

Njegova metafora o odnosu Zapada prema Aleksandru Vučiću bila je posebno oštra.

“Oni doslovce tetoše, njišu u kolijevci Aleksandra Vučića, paze da ne bude gladan, da se ne zaplače i da se ne pokaki. Dakle, to je odnos Zapada prema Aleksandru Vučiću. I to ste vidjeli i na ovom primjeru.”

Kritikovao je i projekte regionalnog pomirenja.

“Ovako se sve samo nastavlja, nastavlja se sa istim programima, a tu je uključeno i dosta novca, da se razumijemo, u čitavu tu priču o pomirenju, jer je međunarodna zajednica u ovu besmislenu priču o pomirenju i suočavanju sa prošlošću, čije smo rezultate vidjeli tokom sahrane Ratka Mladića u Beogradu, zapravo ukrkala ogroman novac. I taj novac je otišao u razne džepove. Neki su džepovi sa Balkana, a neki baš i nisu. Tako da je mnogo lakše nastaviti po starom, tim prije što konačnu cijenu njihove pogrešne politike neće platiti oni, platićemo je mi. A mi nismo bitni, mi smo apsolutno potrošni.”

Na pitanje o često spominjanom ruskom uticaju na Balkanu, Nikolaidis je ponovo iznio veoma oštar stav.

“Pa koja Rusija? Rusija je strašilo. Mislim, razumijete, Rusija je jednostavno strašilo koje je zabodeno u kukuruzište. Od toga nema ništa”, kazao je.

Podsjetio je koliko se ranije govorilo o ruskom uticaju.

“Hajde, prisjetite se, obraćam se sad vašim gledateljicama i gledaocima, koliko puta ste čuli fraze ‘hibridni ruski uticaj’, ‘uticaj Rusije u regionu’ i tako dalje, do dolaska Donalda Trumpa i njegovog drugog mandata. I onda je odjednom prestala ta priča. I onda kad se desi nešto ovako, kad treba pravdati ove svinjarije koje radi Srbija, onda se opet potegne takozvani maligni ruski uticaj.”

Pritom ne negira postojanje ruskog uticaja.

“Pazite, ja ne tvrdim da nema malignog ruskog uticaja u regionu. Ja bih čak rekao da nema drugog ruskog uticaja osim malignog. Jer je Rusija više puta pokazala da apsolutno nije u stanju da napravi demokratsko društvo.”

Ali za njega je veći problem politika Zapada.

“Međutim, mene brine nešto drugo. Mene brine maligni evropski i američki uticaj u regionu. Jer sahrana Ratka Mladića i to što je ona tolerisana od strane Evropske komisije nije stvar malignog ruskog uticaja, nego je to direktni maligni uticaj Evropske unije na našu budućnost.”

Nikolaidis je otišao i korak dalje.

“Ja vam ponavljam, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države imaju iznimno maligan uticaj na našu budućnost. Oni guraju region u rat svojom politikom.”

Objasnio je šta pod tim podrazumijeva.

“Oni puštaju Vučića da ne samo konsoliduje, nego širi velikosrpski nacionalizam kao ratnu zločinačku ideologiju koja podrazumijeva i genocid, između ostalog, kao sredstvo ostvarenja ciljeva, i pritom mu dopušta da se naoružava.”

Prema njegovoj procjeni, kombinacija ideologije i naoružavanja predstavlja ozbiljnu opasnost.

“Znači, imate s jedne strane agresivnu ratnu ideologiju, sa druge strane naoružavanje. Pa ne treba biti genije pa zaključiti kako taj scenario ne može, nego mora završiti. Dakle, maligni zapadni utjecaj, to je naš problem.”

Nikolaidis je govorio i o kulturnoj saradnji u regionu.

Naglasio je da nije protiv toga da ljudi sarađuju niti drugima želi određivati šta trebaju raditi.

“Nisam ja protiv kulturne saradnje. Nisam ja za to da takozvani život stane. I ja uopšte ne bih nikome ništa preporučivao. Neka svako radi shodno svojoj savjesti. Ja vam mogu reći moju poziciju”, rekao je.

Njegova lična pozicija je, međutim, jasna.

“Ja ne želim da nastupam pred ljudima koji obožavaju Ratka Mladića. Ja ne želim da se obraćam tim ljudima, ne želim da im prodajem knjige, ne želim da sa njima imam bilo kakav kontakt, osim što želim da ih vrijeđam time što im saopštavam istinu i želim da ih neprekidno podsjećam kakvu zvjersku ideologiju podržavaju.”

Dodao je da kompromis sa takvim ljudima ne želi.

“Dakle, ja ne želim nikakav kompromis sa tim ljudima. Taj posao kompromisa sa obožavateljima genocida i Ratka Mladića će morati da obave neki drugi pisci i neki drugi intelektualci. Dakle, ne želim nikakav kompromis sa njima, ne želim sa njima da se mirim, ne želim nikakvo priznanje od njih i ne treba mi ništa od njih.”

Na pitanje postoji li prostor za građanski i politički otpor, Nikolaidis je upozorio da ne očekuje promjenu obrasca.

“Ja ću samo podsjetiti da i Radovan Karadžić baš nije u cvijetu mladosti. Dakle, ovo će se ponoviti kada umre Radovan Karadžić. Dakle, nastaviće se.”

Njegova prognoza je izrazito pesimistična.

“Moje vam je predviđanje sljedeće: ova šarada pod upravom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, sa takozvanim pomirenjem u regionu, koje istovremeno velikosrpski nacionalizam razara, će se nastaviti. Onda ćemo se podsjetiti koliko je stvar loša kada umre Radovan Karadžić.”

Nikolaidis je naglasio da sam nikada nije tražio politički mandat, ali da oni koji jesu moraju preuzeti odgovornost.

“Postoje dobri razlozi zašto ja nikad od građana nisam tražio mandat da bih se bavio politikom. Zbog toga što ja apsolutno nisam spreman da prihvatim odgovornost za budućnost, kako se voli reći, naroda. To prosto nisam ja. Ja radim neke druge stvari u životu.”

Ali od političke elite očekuje da reaguje.

“Oni koji jesu preuzeli odgovornost, koji jesu preuzeli privilegije, novce i ostalo što uz status političkih lidera ide, bi zaista, mislim prije svega o političkoj eliti u Bosni i Hercegovini, morali da sjednu i smisle razumnu strategiju ovome što se dešava.”

Njegova prognoza je da će situacija postajati teža.

“Jer ovo će vremenom postajati samo gore. Dakle, ovo će postajati gore bez obzira na ishod oktobarskih izbora u Srbiji.”

Nikolaidis je potom iznio jednu od centralnih poruka razgovora.

“Zapad neće pomoći. Bosna ima samo sebe i svoje građane.”

Prema njegovim riječima, prvi uslov za bilo kakvu ozbiljnu strategiju jeste realno sagledavanje stanja.

“I da bi neka suvisla politička strategija bila koncipirana, prije svega, ja mislim, potrebno je mapirati stvarnost. Bojim se da naše političke elite kreiraju svoje politike ne po mapama stvarnosti, nego po mapama neke vrste liberalno-demokratskog Disneylanda koji postoji u planovima i projektima Evropske komisije i Bijele kuće, ali ne postoji na terenu.”

Sahrana Ratka Mladića, smatra, upravo je pokazala šta ta stvarnost jeste.

“Što bi rekli, baza je rekla svoje. Sahranom Ratka Mladića baza je rekla svoje i to ne može biti opovrgnuto. Moguće je jedino zabiti glavu kao noj u pijesak i nadati se najboljem.”

Na kraju razgovora Nikolaidis je upitan šta bi poručio žrtvama genocida i preživjelima brojnih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.

“Rekao bih im da sve ono što se njima desilo, ma koliko monstruozno bilo, i ma koliko monstruozno bilo sve ono što je uslijedilo, nije bilo uzalud. Rekao bih im da je bolje ovako nego da je bilo obratno. I rekao bih na koncu da u ovom svinjcu u koji se pretvorio region, oni su oni koji su nevini i oni su oni koji su čisti. Tako je najteže, ali zapravo ne postoji ništa veće od toga”, poručio je.

Posebno je govorio o ljudima koji su, uprkos svemu što su preživjeli, nastavili pozivati na mir i normalan život.

“To su najveći ljudi koje mi imamo. Naši najveći ljudi nisu ni pisci poput mene, niti nekakvi drugi umjetnici, niti novinari, niti naučnici. Naše žrtve su najbolji ljudi koje imamo. I to je tragedija ovog prostora”, zaključio je Andrej Nikolaidis.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad