“Dajemo odgovor u kontekstu šta je neophodno i na koje se načine mogu implementirati presude Evropskog suda za ljudska prava, a da se ne stvaraju dodatne komplikacije, odnosno dalje usložnjavanje sistema nekakvom teritorijalnom reorganizacijom, kakve smo poruke čuli relativno nedavno iz Zagreba”, kazala je Ćudić.
Navela je da je ovo prilika ne samo da se ponude rješenja, nego i da se ukaže na rizike, destabilizirajuće po čitavu Evropu, ukoliko bi ti faktori bili faktor odlučivanja kada je u pitanju Bosna i Hercegovina.
“Sigurno ćemo razgovarati o neefikasnosti u određenom smislu modela podjele vlasti u Bosni i Hercegovini, blokadi Doma naroda, svim onim blokadama koje je taj sistem proizveo, te mogućim rješenjima i intervencijama u sistem. Ali onim intervencijama koje ne smiju dalje usložnjavati sistem, ne smiju vršiti dalje podjele niti dalju etnifikaciju države, već nas trebaju približiti Evropi i evropskom standardu. U konačnici, onome što nalažu i Venecijanska komisija i Evropski sud za ljudska prava”, kazala je Ćudić.
Ćudić je navela da se dugo čeka na implementaciju presuda i da postoje određeni pritisci koji su destruktivni po Bosnu i Hercegovinu.
“Mislim da je ovo igra od dva koraka. U prvom koraku moramo zaustaviti taj maligni vanjski uticaj, a onda, naravno, raditi na našim rješenjima vezanim za implementaciju presuda i osiguravanje onoga za šta se mi borimo, a to je ravnopravnost građana i konstitutivnih naroda. Sasvim sigurno postoje modeli, kako u Evropi tako i u svijetu, koji nude tu vrstu balansa. U tom kontekstu ćemo razgovarati sa ustavnim ekspertima koji će nam dati i komparativnu analizu, jer mi u Bosni i Hercegovini nekada mislimo da su izazovi sa kojima se susrećemo ekskluzivno naši i da ne postoje drugi modeli širom svijeta koji se susreću sa sličnim komplikacijama. Iz tog razloga sam upravo pozvala kolegu iz Belgije, da govorimo i o tim decentralizacijama koje je Belgija doživjela 1970. i 1993. godine, da stavimo Bosnu i Hercegovinu u kontekst i ponudimo Evropi poruku da mi jesmo Evropa, da želimo biti dio Evropske unije i da želimo evropske, a ne neke druge standarde”, kazala je Ćudić.
Američki pritisak po pitanju Južne interkonekcije
Na pitanje o pismu koje je kompanija AAFS premijeru FBiH Nemrinu Nikšiću u kojem naglašavaju da ovaj projekat nema nikakve veze s određenim političkim ličnostima poput Milorada Dodika, Ćudić je kazala da se pritisak koji stvara američka administracija mora kritički propitati, da ne možemo samo vjerovati slovu pisma, nego i znati šta je iza pisma.
“U tom kontekstu sam od početka govorila da ‘đavo jeste u detaljima’. Kada su u pitanju strane investicije, nismo protiv njih, ali moramo tražiti presjek skupa zajedničkog interesa, a ne pasivno promatrati ostvarivanje geostrateških, geopolitičkih i ekonomskih interesa bilo koje sile u Bosni i Hercegovini. Ponovit ću da naš cilj jeste pridruživanje Evropskoj uniji, a ne postati član Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu moramo vagati između interesa, balansirati i pronalaziti sofisticirana rješenja koja nisu rješenja ‘uzmi ili ostavi’, već rješenja u kojima mi aktivno učestvujemo”, zaključila je Ćudić.
